Мерцедес W123 се може сматрати аутомобилом коме 70 и 80 - тих славу није могао однети ниједан аутомобил из тог времена. Пријатног, класичног и веома луксузног изгледа за аутомобиле произведене тих година, био је представник аристрократије, оличење успешности људи свих професионалних профила, другим речима 70 и 80 – тих година  ко је год успео у животу, купио је овај ауто. Производња је почела средином 70 – тих година прошлог века ,а завршена је 1985 године када је са траке сишао последњи модел.

         Био је веома тежак аутомобил са лимаријом која је пленила својом дебљином и одавањем сигурности. Унутрашњост је била вансеријска за аутомобиле тог времена, постојање серво управљача му је давало агилност и флексибилност на скученим просторима.

          Мотори су и данас, 30 година касније неподериви, како се у жаргону каже, то су палете дизел мотора од 2000, 2400, 3000 кубика од којих су друга два били добри акцелератори док је први био доста слаб за такву тежину и имао веома велико време убрзавања до 100 км / час. Иако тром овај мотор је оличење квалитета, издржљивости и доста мале потрошње с обзиром колику масу погони. Бензински мотори су се радили у јачинама од 2400 и 2800 кубика, али су били велики потрошачи и нису били толико издржљиви као дизел варијанте истих. Производња се вршила у варијантама купеа, лимузине и каравана.

          Цена ових модела се креће у распону од 1000 до 2500 евра, али ако се одлучите за куповину истих тражите купе варијанту, јер није могла бити у таксију па је самим тим и очуванија. О квалитету ових модела говори и чињеница да су се користили у великом броју код такси служби широм света, у гаражама свих влада света па је и сам Тито у својој гаражи имао неколико комада за пратњу. Ови аутомобили се и данас користе у сличне сврхе и могу се често видети на улицама, јер веома успешно одолевају зубу времена.