Добар повољан половњак

          Рено клио је модел из француске фабрике Рено који је 1991. године заменио легендарну петицу која се добрих 15 година борила за примат у класи малих аутомобила. Овај модел када је изашао на тржиште је привукао велики број купаца, јер су они у њему препознали мали ауто, мале потрошње, релативно доброг квалитета једном речју ауто за град и градске услове ( гужве и сл. ).

          Палете мотора су биле у бензинској варијанти од 1200 цм, 1400 цм, 1600 цм и неке спортске варијанте ( вилијамс ). Дизел варијанте су биле од 1900 цм и показале су се као веома мали потрошачи. Овај ауто је био по цени веома приступачан, са малом снагом и малом потрошњом тј. ауто за свачији џеп. Тако је и данас.

          Лимарија је врло добра, боља него код Опелових модела из тог времена, а мотори су века трајања од око 350000 пређених километара и то важи за сваки Рено. Унутрашњост је комфорна и дизајнерски лепо урађена, материјали су врло добри, а места има у изобиљу, с обзиром која је класа аутомобила у питању.

          Oвај модел је дошао као наследник легендарног модела Аскона крајем осамдесетих година и почетком деведесетих. Кад је изашао био је визуелно веома примамљив модел што се касније и показало истинитим масовном куповином широм Европе и наставком производње истог и дан данас.

          У почетку се овај модел производио искључиво као лимузина док су каснији модели добили и караван верзију, али сада о њима није реч. Палете мотора су у бензинској варијанти биле од 1600 цм , 1800 цм, 2000 цм и више у неким спортским варијантама. У дизел варијанти су били мотори запремине од 1700 цм који су били веома мали потрошачи, а са веома добром погонском снагом.

          Лимарија је традиционално за Опела у та времена била јако лоша и данас се на моделима јављају корозије и то им је главна мана. Цена је била веома приступачна за ову класу аутомобила па је тако био доступан ширим народним масама. Односно, ко год није имао пара за БМВ и Мерцедес довољно средстава, куповао је Опел Вектру. Унутрашњост је била пристојног изгледа, солидних материјала, пуно унутрашњег места на свим клупама и веома добро понашање на путу.

          Мерцедес 190 – Када је 1984. године приказан јавности, овај ауто је украо многа срца. Ово је био најлепши ауто тог времена. Са изузетно модерним и спортским дизајном, скромним габаритима, малом потрошњом код дизел варијанте овај ауто је био сан сваког човека. Производио се до 1993. године уз разним модификацијама као што су додавање широке лајсне у доњем делу врата, промена неких материјала ...

          Првенствено је фабрика наменила овај ауто такси службама, али је његова судбина била посве другачија. Производио се у бензинској и дизел варијанти. Бензинска палета мотора се кретала од 1800 цм , 2300 цм и 2600 цм као АМГ спорт варијанта. Дизел варијанта је била од 2000 цм која је изузетно квалитетна и мали потрошач.

          Лимарија је изузетна и веома се добро одупрла зубу времена, погон је на задњим точковима и зими то може бити мали проблем. Унутрашњост је квалитетно урађена, спортска, компактна, али са проблемом мањка простора поготово на задњој клупи, велики обим волана као и немогућност померања по висини истог. Иначе као код сваког мерцедеса управљање је одлично као и ослањање на путу.